Колонија се памти по људима
Ново Брдо 70-их: Они без којих Првог маја не би ни било Ако је Колонија имала душу — а имала је, богами је имала — онда та душа није живела у зградама. Живела је у људима. У њиховим рукама, у мирису заната, у гласовима које данас ретко ко памти. Прошлогодишњи запис је био само подсетник да се Први мај у Колонији славио другачије него игде. Али тај запис није рекао оно главно: зашто. А зашто — то су увек људи. Неки човек који остави траг који време не може да избрише. Прво мајско јутро виртуоза Фрока. Кад би цела Колонија још спавала, док је зора тек почињала да се разлива преко Велике Планине ка тврђави, Фрокове руке су већ биле у тесту. Пекара је светлела сама у тами. Као мала звезда испод утврђења. Из ње се ширио онај мирис — мирис симита, печеног хлеба, мирис дана који тек долази. Нико од Фрока није тражио да устане тако рано. Он је просто знао. Знао је да ће за сат-два деца излетети из кућа. Да ће мајке осетити тај ваздух и знати да је празник стваран. Без тог мириса Први мај не би...