НОВО БРДО У ПРИЧАМА

[Куће из којих расте дрвеће] Постоје призори који се не заборављају лако. Не зато што су необични, већ зато што су постали сувише чести. На њих човек данас наилази готово свуда: стара кућа без крова, двориште које је прогутала трава, прозор иза кога више нема гласа, соба из које је никло дрво. Такве куће стоје по многим селима Србије. Некада су биле пуне живота. У њима се рађало, славило, плакало, радило, чекали су се гости, месио хлеб, дочекивали празници, испраћали војници, удавале кћери и женили синови. Данас су многе од њих затворене, напукле, обрасле, понегде већ срушене. Као да је из њих прво отишао човек, па онда полако почело да одлази и само памћење. Радећи на монографији о Плавици, новобрдском селу на Косову и Метохији, ова појава ми се показала не као сув демографски податак, него као болна стварност. Плавица је некада била живо село, са бројним домаћинствима, њивама, стоком, децом, свадбама, славама и свакодневним сеоским животом. Данас је сведена на свега неколико кућа. То...

У родослову понекад један нови датум осветли много више од самог податка о рођењу. Тако се ових јунских дана у породично стабло Плавичана уписује ново име — Теона Трајковић, рођена 8. јуна 2026. године . Теона је ћеркица Милене и Славише „Цакија“ Трајковића, а унука пок. Живојина „Вине“ и Стане. Она је у овом тренутку најмлађа Плавичанка у нашем родословном кругу. Тај податак био би довољан за радосну породичну белешку. Али његова симболика је још јача јер се Теона родила дан уочи годишњег помена рано преминулом Јовици. Док се једно име помиње у молитви и сећању, друго се први пут уписује у породично стабло. У размаку од једног дана, родослов је поново показао своју најдубљу истину: живот се не прекида, него се наставља кроз нова имена, нову децу и нове породичне гране. Плавица је данас више у памћењу и пореклу него у броју живих кућа. Огромна већина њених потомака живи далеко од старог огњишта, по градовима, другим крајевима и државама. Али свако ново дете рођено у плавичком роду пок...