Ново име у старом родослову: Од најстаријих до најмлађих

У родослову понекад један нови датум осветли много више од самог податка о рођењу. Тако се ових јунских дана у породично стабло Плавичана уписује ново име — Теона Трајковић, рођена 8. јуна 2026. године.

Теона је ћеркица Милене и Славише „Цакија“ Трајковића, а унука пок. Живојина „Вине“ и Стане. Она је у овом тренутку најмлађа Плавичанка у нашем родословном кругу.

Тај податак био би довољан за радосну породичну белешку. Али његова симболика је још јача јер се Теона родила дан уочи годишњег помена рано преминулом Јовици. Док се једно име помиње у молитви и сећању, друго се први пут уписује у породично стабло. У размаку од једног дана, родослов је поново показао своју најдубљу истину: живот се не прекида, него се наставља кроз нова имена, нову децу и нове породичне гране.
Плавица је данас више у памћењу и пореклу него у броју живих кућа. Огромна већина њених потомака живи далеко од старог огњишта, по градовима, другим крајевима и државама. Али свако ново дете рођено у плавичком роду показује да село није само место на карти. Оно је породични знак који се носи, прича која се преноси и нит која се наставља.

Зато је најмлађи нараштај занимљив не само као списак имена, него као мала слика данашњег стања рода. У последњих пет година, од 2022. до 2026, у овом најмлађем кругу налазе се:
Овде је важно напоменути, да због расељености рода, многи данас лакше препознају децу по дедовима него по родитељима. Имена родитеља млађих генерација нису свима једнако позната, али имена дедова још увек држе породичну оријентацију.

Оно што одмах пада у очи је да у овом најмлађем кругу има знатно више девојчица него дечака: осам према четири. То није податак из кога треба изводити далеке закључке, јер је узорак мали, али је за породичну причу врло упадљив. Род се наставља, али се у последњим годинама највидљивије јавља кроз девојчице.

Друго, имена најмлађих говоре о промени времена. Код девојчица су готово сва имена модерна, кратка и шире градска или европска: Теона, Ања, Емили, Кира, Матеа, Зои, Ива, Мели. Код дечака је другачије: Павле, Илија, Тадеј и Мартин више припадају библијском, класичном или традиционалном именском слоју. Тако се и у именима види спој старог и новог: модерни живот, али још увек са ослонцем на дубљи породични и хришћански именски образац.

Треће, готово сва ова деца живе ван Плавице. Једино мала Ања, рођена 2025. године, живи са родитељима у Плавици. У њој се најнепосредније види жива веза између старог огњишта и новог нараштаја. Остала деца припадају Плавици по пореклу, по дедовима и породичном памћењу, али њихов живот већ тече у ширем расејању.

Посебно је занимљиво да се међу најмлађима најјаче види Јовичино потомство: Емили, Кира, Зои и Мели. После њега, јасно се издвајају Трајини унуци: Мартин и Ања као и Славини унуци — Павле и Матеа. 

Занимљив је и распон дедова у овом најмлађем кругу. На једној страни је Траја, као најстарији деда међу њима, а на другој Ранко, као најмлађи. То показује како се у истом нараштају деце сусрећу различита колена. Нека деца су унуци старијих дедова, нека млађих; неке гране су раније ушле у нови нараштај, друге касније, али се све оне састају у истом живом родословном луку.

На другој страни тог лука стоје најстарији живи носиоци рода:
Између ових најстаријих и најмлађих протеже се више од седам деценија живота. На једном крају су људи рођени педесетих година прошлог века, а на другом дете рођено у јуну 2026. године. У том распону су сеобе, бракови, смрти, нове куће, одласци из Плавице, рођења по другим градовима и државама, али и иста породична нит која све то повезује.
Рођење мале Теоне зато није само један нови цвет на породичном стаблу. Оно је знак да Плавица још траје у својим потомцима. Можда све мање у самом селу, можда све више у расејању, али још увек у истом породичном памћењу.

И зато, у данима када се један живот помиње, а други тек почиње, најтачније је рећи: нит није прекинута. Док се имена уписују, док се деца рађају и док се старији помињу, род није завршен. Плавица и даље има своју децу. :::

Срећко М. Мартиновић, smArt⁰⁹|²⁶

Коментари

Популарни постови са овог блога

Колонија се памти по људима

Празна огњишта и пуне метрополе